Застава Свете Србије на путу ка највишем врху Северне Африке

После освајања врхова Елбрус на Кавказу (највиши врх Европе и Русије 5.642 м.н.в. – https://svetasrbija.org.rs/?p=716) и врха Арарат у Турској (5.137 м.н.в. – https://svetasrbija.org.rs/?p=335) застава Свете Србије овог пута у рукама Далибора Ненезића Дабца завијорила се и на путу ка врху Северне Африке, Тoубкал (4.167 м.н.в.). Заједно са заставом Свете Србије била је и застава братског удружења са Крфа грчко-српског пријатељства.
Члан Свете Србије се упутио на овај пут у Африку и успон на највиши врх планинског венца Атлас, заједно са својим пријатељем Костом Маринковићем (https://shorturl.at/3F8T1).
По доласку у Мароко, експедиција је најпре посетила град Аит Бен Хаду (Aït Ben Haddou). Изграђен на једној страни брда у сред камените пустиње, овај древни град још увек има своје зидине и одише историјом берберских народа. Утврђење је некада представљало важну станицу за караване који су путовали из Сахаре у Маракеш – трговачку Медину овог дела света. Град се налази на стратешком месту између пролаза у Атлас планинама на западу и Дра долине на истоку.

Зидови су грађени од трске и блата, те захтевају редовно одржавање. Од 1987. ово место је под заштитом УНЕСКA. Са друге стране реке се данас налази модерни део града у ком има ресторана и хотела, а цела ова регија је један велики филмски студио. Тако су у овом утврђењу снимани Гладијатор и Игра престола, а у Мароку је сниман и део Ратова Звезда.
Из Аит Бен Хада пут је даље водио ка селу Имлил. По доласку у њега екипа је била у ниском старту за планинарски подухват који је био пред њима. Ујутру након изласка из Имлила, места које се налази у подножју Тoубкала највишег врха Северне Африке, он се приказао у свој својој силини као огромна стеновита пирамида прекривена снегом. Тако је почео први дан успона, а овај кадар врха од 4.167 метара надморске висине, нашем алпинистичком двојцу био је стално на периметру стазе кретања. Дан је био сунчан, али не превише топао, нити превише хладан, као поручен за планинарење и уживање у природи. Из пустињског и каменитог пејзажа прешли су у травната пространства, крећући се паралелно са реком која је долазила са снежних планинских врхова. Од укупно осам сати кретања до планинарског дома, само су четири сата била активног хода, толико је стаза била атрактивна и богата прелепим призорима од којих застаје дах.

Другог дана пењања, устајање је било пре 4:00, да би из планинарског дома кренули пре 5:00 ујутру. Ставили су дереже (навлаке за планинарење) на ципеле и нашли се у колони која се полако кретала ка врху. Деловало је да ће ово бити још један рутински успон где су једине препреке кондиција (коју су имали) и висинска болест (за коју су били спремни). Међутим, како је врх био ближи, тако је ветар био све јачи. Екипа је морала да застане иза једне стене како би се бар на тренутак заклонили, али је ветар фијукао свуда око њих бришући све пред собом недозвољавајући ни тренутак предаха. Оно што је чинило ову ситуацију сложеном јесте био следећи део маршруте ка врху, којој је оваква временска ситуација дувања ветра велике брзине и силине, стварала немогуће услове за кретања планинара.
Завршни део успона је водио преко гребена где је постојала озбиљна опасност да их јачи налет ветра одгурне са планине низ стеновиту стрмину. Када су водичи других планинара око њих пошли назад, они су ипак одлучили да наставе. Међутим, када је пукла дереза Кости на нози и спала са планинарске ципеле, ту је донесена одлука да је повратак безбеднија опција него наставак до врха који је био на још 1.000 метара од њих. Када су се вратили до планинарског дома, магла се већ спустила, а са планине их је испратио снег. Интересантно је било то што су предели где су претходног дана прошли по сувом окупани у прашину, сад су били под белим покривачем. Врх који је био надохват руке ипак је остао за освајање у следећој години.

”Тоубкал” – највиши врх Северне Африке

Африка, Мароко, историјске улице Рабата, Маракеша и Аит Бен Хала, пијаце на отвореном… село Имлил… зачињени специјалитети…затим Казабланка, највећи град Марока и главна мароканска лука…….. сви који крену пут успона Тоубкал, највишег врха Северне Африке, мање више пролазе ову маршруту.
Он припада планинском ланцу Атлас у северозападној Африци, који се простире дужином од 2.300 километара кроз Мароко, Алжир и Тунис. Највиши врх Атласа је Тоубкал са 4.167 метара (13.671 ft) и налази се у јужном Мароку. Планине Атласа граде климатску разделницу између подручја влажне климе северозапада Африке и Сахаре, а медитеранску и атланску обалу одвајају од ове екстремно сушне пустиње.
Атлас планине су првенствено насељене популацијом Бербера. Изрази за ‘планину’ су адрар и адрас у неким берберским језицима. Верује се да су ови термини сродни данашњем топониму Атлас. Планине су такође дом бројним животињама и биљкама које се углавном налазе у Африци, али неке од њих огу се наћи и у Европи. Многе од ових врста су угрожене, а неке су већ изумрле. Време је хладније, али има сунчана лета, те просечна температура износи 25 °C.

Хомер и Херодит, антички грчки писац и историчар, видели су у Атласу западну границу тада познатог света. Арапски географи из времена експанзије ислама сматрали су да је Атлас својеврсно острво између мора и пустиње. И за њих је Атлас био крајња тачка на западу познатог света, док су му на истоку приписивали и нека подручја која се данас не сматрају делом овог планинског ланца.